foto Tanjug

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je danas svečanom otvaranju Muzeja savremene umetnosti i poručio da otvaranjem ove institucije Beograd ponovo postaje kulturna prestonica ovog dela Evrope.

Otvaranju Muzeja savremene umetnosti prisustvovala je premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, kao i sekretarka za kulturu Grada Beograda Ivona Jevtić.

Mali je istakao da je danas veliki dan za grad Beograd i Beograđane, jer se, kako je rekao, posle 10 godina ponovo otvara Muzej savremene umetnosti. – Za mene je veoma važno što se Muzej savremene umetnosti otvora 20. oktobra, što je važan datum u našoj istoriji, datum oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.  Interesantno je da danas ponovo otvaramo muzej, na isti datum kada je pre 52 godine prvi put otvoren – rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, otvaranje Muzeja savremene umetnosti doprineće da ovaj deo grada i rekonstruisani park „Ušće” u potpunosti promene izgled. – Posle 10 godina zatvorenog gradilišta imamo priliku da ispunimo još jedno obećanje. U parku „Ušće” postoji sedam novih sportskih terena, tu su igrališta za decu i mislim da smo uradili pravu stvar. Ovo je slika lepšeg i boljeg Beograda za koji se borimo. Današnje otvaranje Muzeja savremene umetnosti, a u junu sledeće godine i Narodnog muzeja na Trgu republike, svakako će doprineti upotpunjavanju naše kulturne ponude – zaključio je Mali.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da događaji poput današnjeg podstiču ljude da se bave poslom koji može doneti benefit svim građanima. – Mislim da mi je ovo jedan od najlepših dana od kada sam postala član Vlade Republike Srbije u avgustu prošle godine. Posle 10 godina otvaramo rekonstruisan i obnovljen Muzej savremene umetnosti i vraćamo ga beogradskoj i srpskoj publici. Nećemo stati na ovome, jer već od sutra počinjemo da se u potpunosti fokusiramo na radove u Narodnom muzeju. Na taj način najkonkretnije želimo da pokažemo koliko nam je kultura važna i koliko se vraća u fokus – ocenila je Ana Brnabić.

Direktor Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada rekao je da je ovo veliki dan za srpsku kulturu, jer se zvanično otvara Muzej savremene umetnosti. – Kao što je poznato, radićemo konstantno sedam dana, 24 sata dnevno. Zahvaljujem svim ljudima koji su došli i nadam se da će i nakon otvaranja ovde uvek biti ovoliko zainteresovanih poklonika umetnosti – rekao je Nakarada.
Zgrada Muzeja savremene umetnosti, delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, građena od 1960. do 1965. godine, zatvorena je 2007. kada je otpočela rekonstrukcija i adaptacija.Obnova te reprezentativne zgrade podrazumevala je uređenje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade.Muzej je nakon ovih radova dobio prostor i opremu za izlaganje i prezentovanje umetničkih dela u skladu sa svetskim muzeološkim standardimai predstavlja pametnu zgradu u kojoj je sve kompjuterizovano.

Kolekcija Muzeja savremene umetnosti formira se još od 1958. godine, danas broji preko 8.000 dela.Nova izložba dela iz zbirki MSU obuhvata preko 300 radova koji su obeležili period od početka 20. veka do danas. Autor koncepcije je dr Dejan Sretenović, a kustosi izložbe su i mr Mišela Blanuša i dr Zoran Erić.Izložba na pet nivoa muzeja strukturirana je kao niz od 18 sekvenci, slobodno grupisanih oko hronološke ose koja prati istorijski razvoj umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji u periodu dužem od jednog veka.

Termin „sekvence”, preuzet iz filmske terminologije, ovde se odnosi na umetničke pravce, tendencije i pokrete.Do 27. oktobra publika će biti u mogućnosti da u bilo koje vreme obiđe izložbu, a ulaz će biti besplatan. U tom periodu u pratećem programu nastupiće dirigent Hajnc Karl Gruber, sopran Branislava Podrumac i dirigent Urs Gabriel Felc, dok će igrači Drezden Frankfurt komanije i srpski igrači izvoditi dve koreografije slavnog Jakopa Godanija.

Orgnizovan je i muzički program na platou ispred muzeja, uz džez kvartet „Four Plus“, di-džejeve Bobana Petronija i Sonju Pavlicu, kao i programi za najmlađe posetioce.

Uvedene su i tri vanredne autobuske linije koje će od Trga Republike, Vukovog spomenika i Banovog brda saobraćati do MSU-a.

Prijem povodom otvaranja Muzeja savremene umetnosti

Vlada Srbije i Muzej savremene umetnosti priredili su večeras prijem povodom otvaranja rekonstruisane zgrade tog Muzeja, koji je posle deset godina, otvorio svoja vrata za posetioce.

Prijemu, u Poslovnom centru Ušće, prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a okupljenima će se obratiti premijerka Ana Brnabić.

Danas je otvorena izložba „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti“.

Na pet nivoa Muzeja izloženo je 300 dela, koja su obeležila period od početka 20. veka do danas.

Izložba je strukturirana kao niz od 18 sekvenci, slobodno grupisanih oko hronološke ose koja prati istorijski razvoj umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji u periodu dužem od jednog veka.

Termin „sekvence“, preuzet iz filmske terminologije, ovde se odnosi na umetničke pravce, tendencije i pokrete. Autor koncepcije je dr Dejan Sretenović, a kustosi izložbe su i mr Mišela Blanuša i dr Zoran Eric.

Do 27. oktobra predviđen je i prateći program koji čine performansi koreografa Jakopa Godanija u izvođenju srpskih igrača i članova Drezden Frankfurt kompanije, nastupi dirigenta Hajnca Karla Grubera, soprana Branislave Podrumac i dirigenta Gabriela Felca.

U planu je da se postavka ne menja do leta sledeće godine.

Zgrada Muzeja savremene umetnosti, delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, građena od 1960. do 1965. godine, zatvorena je 2007. kada je otpočela rekonstrukcija i adaptacija.

Obnova te reperzentativne zgrade podrazumevala je uređenje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade.

Muzej je nakon ovih radova dobio prostor i opremu za izlaganje i prezentovanje umetničkih dela u skladu sa svetskim muzeološkim standardimai predstavlja pametnu zgradu u kojoj je sve kompjuterizovano.

Kolekcija Muzeja savremene umetnosti formira se još od 1958. godine, danas broji preko 8.000 dela.