Medijska strategija pri kraju, da li će se uspostaviti red? Tanjug ,rtv.rs

DruštvoDrustvo Pocetna 05. 11. 2017. 07:25:27

Stanko Crnobrnja, član Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu nove medijske strategije, založio se tokom panel rasprave u Čačku za formiranje jednog ministarstva za medije, elektronske komunikacije i digitalno društvo, ističući da moramo sami da prepoznamo šta je za nas bitno u „medijskoj revoluciji“, koja je u toku, i da nam nova strategija služi kao orijentacioni dokument.

foto glas zapadne srbije

foto Glas zapadne Srbije

Na prvoj Panel raspravi na temu Cenzura i autocenzura u medijima i govor mržnje, čija je jedna od pod-tema bilo donošenje nove medijske strategije i odnos lokalnih samouprava i medija nakon privatizacije, Crnobrnja je govorio o potrebama koje nameće digitalno društvo, i dokle se stiglo sa novom strategijom.
On je ukazao da je medijska strategija pre svega potrebna jer zakon nalaže da se ona sa vremena na vreme promeni.

„Dok sa druge strane i u svetu i kod nas se dešavaju tako radikalne promene u medijskoj sferi, najviše izazvane procesom digitalizacije, što u prostoru medija izaziva potpuno jedno drugo agregatno stanje na više nivoa i uvodi jednu demokratizaciju u medijske procese, što do sada naši zakoni nisu ni prepoznavali, potrebno je da mi sami prepoznamo ono što je za nas bitno u toj medijskoj revoluciji, koja je u toku, i da nam nova strategija služi kao orijentacioni dokument“, rekao je Crnobrnja.

Što se tiče medijske industrije, prema njegovim rečima, ona nije u dobrom stanju, upravo zbog zakona koji su protekli iz prethodne strategije i da oni sada imaju za cilj da koriguju sve ono što nije valjalo.

„Na primer, pre ovih novih medijskih strategija nije bilo dozvoljeno da stranci budu vlasnici u našim medijima više od 49 odsto, sad oni mogu 100 odsto da budu vlasnici. Nije bilo dozvoljeno da se iz Srbije neovlašćeno izvlače medijski profiti bez da se plati PDV, porez, doprinos, sada je to omogućeno, i niz još anomalija“, kazao je Crnobrnja.

On dodaje da je niz problema proistekao iz prethodne strategije koja je imala dva fundamentalna načela, to je privatizacija svega i navodno ukidanje državnog uticaja, što je za posledicu imala gašenje brojnih medija u Srbiji. Zatim prelazak na takozvano projektno finansiranje, što se pokazalo kao jedan metod u medijima koji je otvorio nove izvore korupcije i nedovoljnog kvaliteta.

„Veoma važna pitanja za opstanak struke je kako da regulišemo, i da li da regulišemo i u kojoj meri jedan veliki sintetički mediji od interneta, televizije radija do novina. Jedan krug koji je dosta širok, ali pokušava da zatvori sve elemente koji čine našu medijsku i društvenu stvarnost u jedan logični sistem koji možemo da predstavimo na javnoj diskusiji i onda da Vlada odluči da li je politički spremna da uđe u velike promene“, navodi Crnobrnja.

Njegovo lično razmišljanje je da je došlo vreme da zbog digitalizacije kao i prelaska cele Evrope na novu tehnologiju i novo zakonodavstvo postoji jedna adresa gde bi „delatnici“ u medijima mogli da se obrate, a ne da gravitiraju između dva autoriteta.

„Formiranjem jednog Ministarstvo za medije, elektronske komunikacije i digitalno društvo će biti jedno telo koje koordiniše sve resurse i pravce koji će se dešavati u drugim resorima. Jer ne može se digitalnim stanjem malo baviti Rasimovo ministarstvo, malo ministarstvo finansija, inostranih poslova, sport. Treba jedno koje će tu suštinsku promenu da definiše“, navodi Crnobrnja svoj lični predlog, dodajući da ne veruje da će biti dovoljno snage u političkom faktoru da dođe do ove, po njemu neophodne promene.

Što se tiče izlaska pojedinih novinarskih udruženja iz Radne grupe, on kaže da to se to neće odraziti ni na kvalitet, ni na brzinu rada na strategiji.

„Meni se čini da je to jedna ishitrena odluka koja meni pokazuju da su oni bili nespremni da strateški razmišljaju. Što govori o integritetu same novinarske profesije kod nas da jedan deo novinara ne može da podnese drugi deo novinara, a to je tragično. Barem u ovakvim situacijama treba se naći zajednički jezik za dobrobit svih koji su obuhvaćeni sa novom strategijom. Smatram da ovo daje jedan kontraefekat, jer će zažaliti što nisu mogli da utiči kako će ta strategija da se oblikuje i da li će politika biti spremna da uđe u ozbiljne promene“, kaže Crnobrnja.

Novinska agencija Tanjug, prema rečima profesora Crnobrnje treba da se vrati u legalne okvire i da treba da bude državna agencija, odnosno Javni servis u oblasti agencijskih usluga.

On je dodao da se neće dopustiti da Tanjug nestane, ili još gore, da postoji u ovako nedefinisanom pravnom statusu.

„Čak i konkurencija smatra da je to bio malo ishitren potez da se gasi jedna takva uticajna i važna institucija našeg društva. Pogotovu što svaka država ima jednu takvu sličnu agenciju. Mislim da je potez da se Tanjug gasi bio necivilizacijski, a drugo potpuno nepraktičan, a treće pod pritiskom iznuđen, što je sad pokazalo svoje negativne posledice“, rekao je Crnobrnja.

Predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) govoreći o položaju novinara rekla je da je ovo prelomni trenutak u odbrani profesije zarad javnog interesa i da se nada da će stvari krenuti na bolje ukoliko se donese strategija na kojoj trenutno radi država i Radna grupa u kojoj Medijski savez ima svog predstavnika.

Ona je osudila izlazak predstavnika Medijske koalicije iz radne grupe.

„Kao član UNS-a nisam informisana o nameri rukovodstva da donese odluku o povlačenju svog predstavnika iz Radne grupe koja je protiv interesa profesije i javnosti jer se time pokušava zadržati haotično stanje na medijskoj sceni. Očekujem da kao najbrojnija i najuticajnija članica Medijske koalicije promeni odluku i aktivno se uključi u sređivanje medijske scene u sudbonosnim trenucima za novinare, medijske radnike i profesiju. Sindikat novinara očekuje da sva medijska udruženja i asocijacije podrže uspostavljanje socijalnog dijaloga u ovoj delatnosti, jer je to jedini istinski evropski standard“, kazala je Čabarkapa.

Prema njenim rečima, u Radnoj grupi „i te kako ima novinara“, iako je list Danas objavio da ih nema.

„Pozvala sam glavnog i odgovornog urednika koga i te kako uvažavam i pitala šta sam ja i moje kolege. Ima nas mnogo više nego ovih koji su se izuzeli i mi ćemo to kroz javnu debatu i pokazati“, naglasila je Čabarkapa.

Rešenje današnje slike u medijima, kako navodi predsednica SINOS-a je nova medijska strategija, novi zakoni, uspostavljanje socijalnog dijaloga, donošenje granskog kolektivnog ugovora i učešće sindikata, kao i formiranje lokalnih i regionalnih medija.

Što se tiče Tanjuga, Čabarkapa smatra on mora da postoji, jer je nacionalna novinska agencija jedna od najboljih u svetu.

One Response to “Medijska strategija pri kraju, da li će se uspostaviti red?”

  1. Dejan R. Popovic, dipl. iz. kaže:

    Nadam se da ce strucni clanovi Radne grupe za pripremanje nove medijske strategije u njoj dati objektivnu, potpunu analizu postojećeg stanjau, odgovore na uocene probleme i postavljena pitanja, na primer: „Kome i zasto je trebalo da u pravni sistem Srbije uvodi strani termin ‘javni medijski servis’,ako je u clanu 2. st. 3. i 4.. Zakona o javnim medijskim servisima. upotrebljen i domaci izraz ‘javna medijska ustanova“?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Slaba kiša

Trenutna temperatura 6°C

Slaba kiša

Nedelja
Moguća kiša

Max: 9°C
Min: 4°C

Moguća kiša

Vremenska prognoza za 5 dana