Gradimo Beograd po meri čoveka Beoinfo

BeogradBeograd Pocetna 16. 12. 2017. 20:37:28

Glavni gradski urbanista Milutin Folić u intervjuu za Telegraf kaže da je Grad Beograd napravio plan radova za  narednih pet godina, sveobuhvatni projekat za bulevare, javne prostore, biciklističke staze i parkove. 

panorama72007082014.jpg

–Beograd se, na žalost, decenijama razvijao kao grad za automobile. To je nešto se sada polako preokreće. U Beogradu konačno primenjujemo jednu novu saobraćajnu hijerarhiju, gde je čovek-pešak na prvom mestu, posle toga ide biciklista, pa javni gradski prevoz, pa tek onda automobil. Za to postoji bezbroj razloga. Automobil je danas najveći zagađivač, automobili prave najveće gužve, najviše prostora zauzimaju. Na primer, vi kao čovek od 80 kilograma, da biste se prevezli ne morate baš da vozite sa sobom tonu, tonu i po, da biste otišli od tačke A do tačke B. Civilizovan svet je to odavno shvatio. I mi, kao grad koji žele da prati najnovije trendove i nešto što je u korist očuvanja zdravlja i humanosti, apsolutno smo prihvatili i mislim da su upravo oni koji dodeljuju ovu nagradu to prepoznali – istakao je Folić, jedan je od laureata nagrade „Najevropljanin” za 2017. godinu i to iz oblasti metropolitenskog urbanizma.

On je podsetio da je taj projekat IME (identitet, mobilnost, ekologija) usvojen pre tri godine, međutim tek sada se vide njegovi rezultati.

–Pešačka zona je proširena za nekih 20 hiljada kvadrata, izgradili smo nekih 20 kilometara biciklističkih staza od 120 koliko planiramo, radimo na uređenju velikog broja manjih javnih gradskih površina od skvera Mome Kapora, Trga Milana Mladenovića, do skvera u Novopazarskoj i Hercegovačkoj… Jedan čitav niz, tih lepih, urbanih džepova, do velikih javnih gradskih prostora. Počev od Cvetnog trga, preko Trga Slavija, gde osim nove fontane u centru krugu imam jedan divan prostor koji se završava prema Narodnoj banci i ulici Kralja Milutina. Za sledeću godinu od tih velikih javnih površina imamo u planu početak radova na Trgu Republike. Glavni gradski trg će konačno dobiti izgled kakav zaslužuje. Beograd danas, ako pogledamo, nema uređen glavni gradski trg. Trg Republike je danas potpuno devastiran, bez jasne granice dokle je trg, a odakle je saobraćajnica. Takođe, sledeće godine počinjemo radove u Karađorđevoj ulici sa priobaljem. Radićemo i „srce“ pešačke zone, a to je Topličin venac, sa parkom kod „Proleća“, gde je Spomenik vojvodi Vuku, time ćemo vezati ono što je do sada rađeno, znači Obilićev venac, Kralja Petra, Vuka Karadžića, „Crveni petao“, sa Kosančićevim vencem, koji se sada završava i spuštamo se dole na reku. Kroz tu jednu novu galeriju, preko ovih stepeništa koje uređujemo i uz reku dobijamo predivan javni prostor. Tu širimo trotoar u Karađorđevoj ulici, a već smo uredili fasade u celom tom delu gradu. To je prvi kontakt ljudi koji dolaze brodovima tokom leta u Beograd, ali i možda najlepše mesto u gradu, koje sada potpuno neiskorišćeno i devastirano. Uređenjem Karađorđeve ulice i priobalja, mi ćemo spustiti Beograd na reku, spuštamo pešačku zonu na reku, i povezujemo Sava promenadu sa Beton halom, gde mi koji živimo u Beogradu, kao i turisti, volimo da prošetamo, popijemo kafu, večeramo, ali i u nastavku pasarelu koja će povezivati ovaj deo sa Kalemegdanom. Tu novu pasarelu će krasiti prelepa skulptura Ričarda Dikona i Mrđana Bajića, koju smo pre neki dan dobili kao donaciju. To su dva skulptora, koji su među najboljima u svetu. To je jedan koncept, jedna vizija, koja se sada praktično širi. Krenulo se naravno od centra. Svi građani Beograda koriste centar, a sada idemo intezivno i na prigrad. Radimo jedan čitav niz javnih površina i u prigradskim naseljima. Uređujemo i ulice, asfaltiraju se putevi tamo gde ih nema… To je stvarno jedan sveobuhvatni projekat, koji je pokrio sve segmente grada i društva – naveo je Folić.

On je na pitanje koliko prepoznati  veći infrastrukturni radovi, poput rekonstrukcije Slavije, Bulevara oslobođenja ili Brankovog mosta istakao da je Beograd nekoliko decenija prosto zakasnio za nečim što se dešavalo u velikim gradovima, prvenstveno u Evropi, koji su nam uzor.

–Konkretno to je Beč, to su gradovi koji su slične veličine, dinamike i ono što bismo mi želeli da napravimo od Beograda. Beograd je zaostao zbog svega što se dešavalo. Nisu rekonstruisane ulice, nisu menjane instalacije. I mi imamo situaciju da kada dođe zima, popucaju cevi, onda se te ulice zatvaraju na neko kraće vreme, pa se to opet dešava sledeće godine i tako u krug. Mi imamo jedan plan, za sada je on napravljen za narednih pet godina. Svake godine po nekoliko velikih gradskih bulevara, plus jedan niz javnih prostora, plus biciklističke staze, parkovi… To je jedan sveobuhvatan projekat. Ti veliki bulevari zahtevaju sveobuhvatnu rekonstrukciju. Ne postoji drugi način da se oni rekonstruišu sem da se u njima na neko vreme zaustavi saobraćaj. Morati imati u vidu, da kada se radi rekonstrukcija, da to nije nova ulica koja se gradi. Mi smo uradili novi Bulevar heroja sa Košara, produžetak Mosta na Adi do Tošinog bunara i tu nije bilo kašnjenja, koja su prouzrokovana ovim stvarima, koje su ovde bile problem. Dakle, kada rekonstruišite ulice ne možete unapred da znate na šta ćete sve da naiđete ispod. Neke instalacije, koje zbog ekonomizacije celog projekta možda nisu bile u plani da se menjaju, kada se sve otkopa ako se uvidelo da su dotrajale, onda se i to menja. Zbog toga, kada su rekonstrukcije u pitanju, tu vrlo često imate malo drugačije rokove od planiranih. Mi smo čak u slučaju Bulevara oslobođenja i Slavije, imali situaciju da su veći deo vremena makar na nekim delovima bili prohodni. Bez obzira na to što nam svima smeta kada je negde gužve, mislim da svi moramo da se strpimo i tom nekom narednom periodu od pet godina, pa još pet, moramo da budemo strpljivi, da bi se grad jednostavno vratio u normalu. To nije čak ni nešto što je neki luksuz. Ovo na kraju, popločavanje i uređenje, mi to radimo zato što smatramo da Beograd time dobija neke druge stvari, ali rekonstrukcija tih ulica je neophodnost. Mi ako to sada ne uradimo, pogotovo te glavne saobraćajnice, za nekoliko godina doći ćemo u situaciju da će ceo Beograd stati. To je nešto što sada moramo. Po dve, tri, četiri velike saobraćajnice svake godine da rekonstruišemo i zbog toga volim da kažem, nema odmora, nećemo moći da predahnemo od gužvi, i mora da ih bude. Ali sa razlogom, zarad benefita, jer posle tih 10 godina konstantnih rekonstrukcija Beograd će doći u mogućnost da sa nekim manjim intezitetom, manjim popravkama živi i dalje i da nekim dugoročnijim planovima menja instalacije bez velikog zaustavljanja saobraćaja – naveo je Folić.

On je dodao da ne postoji čovek u Beogradu, koji ne uviđa problem velikog broja automobila u centru gradu. Ono što je takođe kulturološki problem, a to je da čim dođemo do nekog novca, prvo kupimo automobil. To je ono što će nas dovesti da, sa rastom standarda i privrede, veći deo stanovništva bude u mogućnosti da poseduje automobil.

–Tu onda dolazi na dnevni red jedna komunikacija sa građanima, gde mi moramo da objasnimo da u centru grada ne postoji mogućnost širenja novih traka i parking mesta, jer nema gde da ih bude. Moramo da se preorijentišemo, a to su veliki gradovi i razvijene zemlje odavno prepoznali, na ekološki prihvatljiv model kretanja. To je prvenstveno pešačenje. Gde god je nešto blizu, treba da idete peške, ne treba da se isparkiravate, jurite parking, ponese vam „pauk“ auto… Druga stvar je biciklizam. Nažalost, u Beogradu je biciklizam na najnižem nivou u Evropi. Mi smo ispod jednog procenta biciklista trenutno i to je nešto na čemu svi moramo da radimo. Mi danas imamo veliki broj pešaka u poređenju sa evropskim gradovima. Mi smo u vrhu, posebno zato što je Beograd među prvima uveo pešačke zone i imamo tu kulturu pešačenja. Međutim, nažalost, nemamo kulturu biciklizma. Već Novi Sad ima potpuno drugi pristup tome. Onda neki kažu Beograd je brdovit, pa jeste, ali Bern je mnogo brdovitiji, pa ima 13 odsto biciklista u toj raspodeli kretanja, San Francisko ima 15-ak odsto biciklista, a možda je jedan od najbrdovitijih gradova na svetu. Beograd ima te svoje izohipse po kojima bicikli mogu da se voze. Naravno da bicikli neće uvek da se voze i po svaku cenu, ali treba napraviti tu osnovnu infrastrukturu i mogućnost da se bicikl vozi što je više moguće. To je nešto što je pitanje i kulture. Zato smo i pripremili projekat „Beograd biciklom“, koji podrazumeva izgradnju 120 km staza, postavljanje parkinga za bicikl ispred svih institucija i na svim mestima gde procenimo da će biti neophodno, zatim sistem javnih bicikala za šta će uskoro biti raspisan tender i četvrta stvar, a to je edukacija i kampanja. Mi smo napravili saradanju sa svim biciklističkim udruženjima, u kojima su ljudi koji tačno znaju šta treba da se promeni, na koji način to funkcioniše u tim razvijenijim državama i mi to sada kroz taj projekat primenjujemo i želimo da ti ljudi učestvuju u edukaciji i kampanji ostalih učesnika u saobraćaju. Naravno da želimo da ljudi koji zarade sutra kupe automobil, ali da tim automobilom ne idu na baš svaku najkraću destinaciju, nego da se to na neki način pravilno raspodeli. Nama je cilj nekih 5 procenata biciklista u narednih par godina, ukoliko uspemo da napravimo tu dužinu biciklističkih staza. Iskreno mislim da ćemo uspeti, jer vidim reakciju ljudi. I ova nagrada „Najevropljanin“ je najviše zaslužena upravo tom humanizacijom Beograda. Dakle pešačke zone, biciklističke staze, uređenje javnih površina, jer samo na taj način, mi stimulišemo ljude da pređu iz automobila na pešačenje i bicikl, jer onda uživaju šetajući gradom, umesto da samo projure svojim metalnim ljubimcima – ukazao je glavni gradski urbanista.

Kada je reč o projektu za izgradnju metroa, Folić naglašava da je taj projekat na neki način u toku. Urađena je,kako je rekao, ta velika saobraćajna analiza u saradnji sa stranim stručnjacima. Na osnovu te analize rade se dalje procene i dalje tehničke probe kuda treba da prođe ta prva linija, kuda druga, kuda treća linija.

–Naravno ne možete vi sada da radite prvu, a da niste već osmislili kako će to dalje da izgleda. Na kojim mestima će se napraviti ti presedelački centri, gde je veza sa BG vozom, sa novom autobuskom, železničkom stanicom, kakvi su razvojni potencijali Beograda. Dakle, danas se u svetu metro više ne radi samo da pokupi postojeća naselja, nego se radi tako da se iskoristi potencijal koji grad ima, a u Beogradu su to konkretno nekadašnje industrijske zone. Imate nekadašnju industrijsku zonu na Adi Huji, Luka Beograd, Beko, Beograd na vodi, Brodogradilište, Makiš… Nekadašnje industrijske zone, koje nisu iskorišćene, treba da postanu deo te mreže, zato što je to onaj potencijal, kroz koji Beograd može da valorizuje svoju zemlju i da na taj način finansira jedan deo izgradnje metroa i jedan deo održavanje metroa. Neki gradovi u svetu su objedinili, da to zemljište koje se nalazi u blizini glavnih stanica, stavi se u ceo paket sa izgradnjom metroa. Onda se od izdavanja prostora iznad metro-stanica finansira održavanje metroa. Izgradnja je jedna tema, za nju se zadužimo ili finansira iz budžeta, ali treba taj metro održavati. Po nekim procenama 10 odsto od vrednosti metroa ide godišnje na održavanje. Za te namene onda treba izdvajati iz budžeta, ili ako nam je mnogo, a sigurno će biti mnogo, treba naći model po svetskim primerima, kako bi Beograd to mogao da radi. U okviru našeg zakona ili izmenama nekih zakona da se ide u tom pravcu. Zbog toga je za metro uvek dobro reći, tri puta meri, jednom seci. To je ogromna investicija i ogromne su razlike između toga koliko će to sutra da košta građane Beograda u odnosu na to kako se stvari postave na početku. Ne treba sa tim žuriti. Ono što je važno, na tome se radi. Ali, ne žurimo, nego lagano, rade se analize, rade se ti procesi, koji su neophodni, da kada jednom krenemo sa tim, a gradonačelnik je najavio da  će to biti u naredne dve godine, to onda ide u pravcu u kome ćemo svi biti zadovoljni. To je dugoročna investicija, to je jedan maraton, to će da traje, nadamo se, desetine i desetine godina – ukazao je Folić.

On je dodao da će se nova autobuska stanica u Bloku 42 raditi u partnerstvu Beogradske autobuske stanice i države i izrazio očekivanje da već sledeće godine biti izmesten dobar deo kapaciteta iz centra grada na Novi Beograd.

– To se radi. Usvojen je plan, bio je jedan arhitektonski konkurs za taj deo, partner je obezbeđen. Država to radi u partnerstvu sa Beogradskom autobuskom stanicom. To je verovatno bilo najlogičnije, s obzirom na to da se ta stanica izmešta iz Beograda na vodi i da tu postoji ljudi koji rade na tome i imaju iskustvo sa time. Sa njima je to partnerstvo napravljeno na taj način, da će oni finansirati izgradnju stanice, a Grad Beograd daje zemljište. To je dobro i za Grad, dobro je i za njih. Ja sam juče na Komisiji za planove imao potvrdu idejnog rešenja za sam stanični plato, oni će verovatno predati za neophodne dozvole. Očekujem da već sledeće godine budemo u mogućnosti da izmestimo jedan dobar deo tih kapaciteta iz samog centra grada na Novi Beograd – r To je važno, zato što mi danas u centru Beograda imamo mnogo tog tranzitnog saobraćaja, koji uopšte ne mora da ulazi u sam centar. Zato imamo gužve i u Karađorđevoj i na mostovima, kao i veliko zagađenje, kojeg više neće biti kada se to izmesti.Istovremeno se izmešta i železnička stanica. Imamo ćemo dve železničke stanice. Većina polazaka biće sa Prokopa, a imaćemo i tu protočnu, novobeogradsku železničku stanicu, koja je vezanu upravo za tu novu autobusku. Imamo BG voz koji će takođe uvezati sve to. Mislim da idemo u dobrom pravcu, koji je započet još 1972. godine. Još tada je započet proces izmeštanja iz centra grada nepotrebno pozicionirane železničke i autobuske infrastrukture. Projekat „Beogradski čvor“ je tada postavljen, tada je postavljena stanica „Prokop“, do sada su iskopani tuneli i nepostoji više nijedan razlog da centar grada bude talac tog tranzitnog i železničkog saobraćaja – ukazao je glavni gradski urbanista – naveo je Folić.

Kada se govori o izmeštanju saobraćaja iz centra grada, on je napomenuo da je preduslov da Beograd konačno siđe na reke uklanjanje sadašnje teretne pruge koja ide oko Kalemegdana, Dorćola, Kosančićevog, Savskog venca. To je možda najznačajnija stvar, koja će po pitanju infrastrukture biti urađena i to očekujemo da bude završeno do kraja sledeće godine, najavio je Folić.

–Posle toga možemo da kažemo da se Beograd konačno spustio na reku. Trenutno je ceo Dorćol, koji je faktički ispred reke, odvojen tom železničkom prugom. Zatim imamo projekat transformacije sadašnjeg tramvajskog mosta, u jedan potpuno novi, moderan most, koji će umesto samo dve tramvajske trake imati prostor i za šinski sistem, još po dve automobilske trake sa leve i desne strane, plus biciklističke i pešačke staze i vidikovce sa mosta. To je jedan fenomenalan projekat, dobijen na konkursu za idejno rešenje, koji je radio CIP. On je interesantan zato što je zadržao tu lučku konstrukciju. Vi sada kada gledatu tu panoramu Beograda, na koju smo svi navikli, imate taj stari železnički, vojni, nemači most, koji su tu nalazi i preko kojeg danas idu tramvaji. Ovo će zadržati tu memoriju, na jedan moderan način. U nastavku tog mosta, pored Ekonomskog fakulteta, ulazimo u jedan tunel, koji će povezati Savski i Dunavski amfiteatar. Mi ćemo na taj način, tranzitni saobraćaj, koji danas prolazi kroz centar grada i ide sa Novog Beograda na Karaburmu, Mirijevo, Pančevo, premestiti na taj novi most, ući u tunel i on će izaći kod MUP-a u Bulevaru despota Stefana.To će nam omogućiti da Brankov most potpuno rasterimo od te vrste saobraćaja, da se u Brankovoj ulici sa pet pređe na četiri trake, da tu dobijemo drvorede, šire trotoare, biciklističke staze, da se centar grada humanizuje. To je ono što sve vreme pričamo. Da se Beograd gradi kao grad za ljude i da se na taj način podiže nivo kvaliteta života u gradu. Cilj svih ovih radova i dovođenje investitora i okretanje hijerarhije u saobraćaju je da se podigne kvalitet života u gradu. Zato je nama uzor Beč, zato što je on već godinama grad koji je na svetskom nivou broj jedan po kvalitetu života – istakao je sagovornik Tekegrafa.

Na pitanje kada može da se očekuje realizacija tih projekata, Folić dodaje da je za most planska dokumentacija urađena i usvojena, radi se tehnička dokumentacija.

–Očekujem da već 2019. godine taj most počne da se gradi, dok će za završetak sigurno trebati dve godine. Za tunel ćemo do marta usvojiti plansku dokumentaciju, posle toga kreće ta tehnička dokumentacija. Voleo bih najviše da se ta dva projekta urade jedan za drugim ili istovremeno, zato što oni jednostavno „dišu“ zajedno. To je ta veza, koja će rasteretiti za 11,5 odsto saobraćaj u centru grada. Na taj način ćemo sve one ulice, koje su preopterećene od Bulevara despota Stefana, preko Dečanske i Kneza Miloša, do Kralja Milana, rasteretiti. Sve te automobile i autobuse, koji nemaju centar kao destinaciju, to će sve preći u taj tunel koji će imati četiri trake, kao i most. Na taj način ćemo u centru gradi moći da širimo trotare, sadimo drvorede, gradimo biciklističke staze i nastavimo sa humanizacijom grada, koji za to ima sve uslove – najavio je Folić.

Kada je reč o novcu, on ističe da prva stvar koju je nova gradska vlast uradila bila usvajanje planova.

-Beograd je 2014. godine bio sa oko 33 odsto pokriven planovima detaljne regulacije. Jednim intezivnim radom, mi smo, u ove protekle tri i po godine, usvojili 180 planova detaljne regulacije, što je četiri puta više nego što je bila praksa u prethodnom periodu za isto to vreme. Usvojili smo i novi generalni plan i planove generalne regulacije. Time smo otključali, otkočili, jedan veliki broj investicija u Gradu Beogradu. Te investicije, počev od Beograda na vodi, Skajlajna na prostoru bivšeg MUP-a, Bloka 42, celog Bulevara Milutina Milankovića, Gardena u centru, Rajićeva, sve su to projekti, koji su omogućeni brzim usvajanjem planske dokumentacije. Sa tim investicijama Beograd je napunio svoj budžet i od tog novca, radimo infrastrukturu, gradimo infrastrukturu, mostove, puteve, uređujemo ulice, uređujemo fasade i sve ostalo. Grad koji je uređen, koji ima dobru infrastrukturu, privlači nove investitore. To je točak, koji je bio zaustavljen. Bez investitora niste imali novca da ulažete u uređenje grada i infrastrukturu. Mi smo prvo otvorili vrata investitorima, otvorili im vrata u svakom pogledu, usvajanjem planske dokumentacije, ubrzavanjem izdavanja dozvola i odnosom prema investitorima. Svaki investitor može da dođe u Skupštinu grada i uvek dobije prave informacije i odgovor na sve što ga muči. Onda od njihovih para mi, faktički, daljim ulaganjem privlačimo nove investicije, a paralelno sa tim podižemo nivo onog za šta se u stvari najviše borimo, a to je kvalitet života u Beogradu – pojasnio je glavni gradski urbanista.

Kada je reč o nagradi „Najevropljanin”, Folić je zaključio da je ona pokazala da se u prestonici radi kako treba, kao i da predstavlja pravi stimulans da se nastavi u tom pravcu – da se Beograd gradi po meri čoveka.

One Response to “Gradimo Beograd po meri čoveka”

  1. Oli kaže:

    Treba uvesti dodatni porez i mere kontrole za stare automobile – Srbija vec duze vreme sluzi kao otpad automobila za Eveopske zemlje. Takodje, treba sankcionisati parkiranje po trotoarima – nema smisla da u danasnje vreme deca idu u skolu ulicom dok automobili zauzimaju trotoar. Treba liberalizovati taksi prevoz, uvesti Uber da stanovnici Beograda imaju pristup prevozu autom po razumnim cenama onda kad im to treba. Drugi problem je javni prevoz – pretrpani autobusi i tramvaji, ljudi koji se ponasaju agresivno ili ne odrzavaju licnu higijenu, penzioneri koji svi pohrle negde u 7 ujutru.. U Londonu povlascene markice koje imaju penzioneri vaze tek od 9:30, ko hoce u spicu da se vozi mora da plati punu cenu karte. Uz pravilne mere broj automobila u gradu bi se prepolovio, jer bi kvalitet javnog prevoza porastao, kao i trosak posedovanja sopstvenog vozila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 20°C

Pretežno oblačno

Nedelja
Promenljivo oblačno

Max: 25°C
Min: 18°C

Promenljivo oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana