„Razgovarali smo i o tome kako je presuda prihvaćena kod Hrvata koji žive u Bosni i Hercegovini i u njihovom političkom rukovodstvu“, otkrio je premijer nakon sednice vlade u Osijeku, preneli su hrvatski mediji.

Inače, Plenković, Kitarović i Jandroković su ranije ocenili da je haška presuda šestorici Hrvata iz BiH nepravedna i neprihvatljiva, te najavili njeno osporavanje i u Savetu bezbednosti UN, 6. decembra.

Uprkos slabim šansama, državni vrh, čini se, ne odustaje od najave da će pokušati kroz postupak revizije pobiti bitne delove haške presude „šestorici“ osuđenih za počinjeni ratni zločin tokom rata u BiH.

Uz pravne poteze, najavljuju i pokretanje političkih mehanizama, a ključni je vezan za sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj će Serž Bramec podneti izveštaj o radu Haškog suda, koji 21. decembra završava svoj mandat.

Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović je u svom obraćanju javnosti, naime, najavila da se obratiti Ujedinjenim nacijama kao osnivaču Haškog suda, gde će, kako je rekla, ponoviti sve izrečene kritike na račun tog suda.

Za Hrvatsku je, naime, najsporniji deo te presude povezivanje tadašnjeg državnog vrha sa udruženim zločinačkim poduhvatom kojem je, po presudi, cilj bila podela BiH i stvaranje „velike Hrvatske“ u granicama nekadašnje Banovine Hrvatske.

Predsednica je u više navrata upozorila da su se u BiH dogodili zločini i da treba imati hrabrosti pa to priznati, ali i konstatovala da nisu kažnjeni ideolozi „velikosrpske politike koja je bila ishodište rata u BiH“ i pritom nekoliko puta ponovila ime bivšeg predsednika Srbije Slobodana Milošević.

Grabar Kitarović strahuje da bi ova presuda mogla biti zloupotrebljena u političkim obračunima u BiH u kojoj je u toku rasprava o izmenama Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno o ustavnim promenama koje bi Hrvatima donele punu konstitutivnost sa Bošnjacima i Srbima, pa i eventualno formiranje trećeg, hrvatskog entiteta.

Kitarović je pozvala političke lidere Bošnjaka da učine sve da se ova presuda ne bi zloupotrebljavala, već da ona bude završetak jednog i početak drugog razdoblja.

„Kao hrvatska predsednica, učiniću sve da ova presuda ne pogorša hrvatsko-bošnjačke odnose“, rekla je Kitarović i najavila zvaničnu posetu BiH.

Haški sud je optužila da je delovao kao politički arbitar.

Prethodno je premijer Plenković, saopštavajući vest o smrti generala Slobodana Praljka, jednog od šestorce osuđenih, koji je odmah po saopštavanju presude popio otrov u sudnici tribunala, na konferenciji za novinare izjavio da je haška presuda neprihvatljiva i suprotna istorijskim činjenicama.

Plenković je, naime, objasnio da ona, po njemu, na pogrešan način aludira na ulogu prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana u ratnim previranjima u Bosni i Hercegovini.

Kao je u svom komentaru za nedeljnik Nacional primetila novinarka Jelena Lovrić, šef vlade je podupirući svoju tvrdnju koristio celi niz činjenica koje pokazuju da je Hrvatska pomagala susednoj BiH.

„To je istina, ali nije sva istina o tom strašnom vremenu. Plenković potpuno prećutkuje ratnu 1993. kada je (Franjo) Tuđman i oružjem pokušao da ostvari svoju fiksaciju o neodrživosti, odnosno podeli BiH i teritorijalnom popunjavanju, po njemu, nesretno oblikovanog “hrvatskog pereca““, piše Lovrićeva, uz upozorenje da bi kada najavljuje odbacivanje i osporovanje haške presude, hrvatski državni vrh morao da pazi da ne ponavlja greške svojih prethodnika.

Ukazala je, naime, da je Amerika, indikativno, odmah objavila da podržava presude iz Haga i sve strane pozvala da ih prihvate.

Lovrićeva smatra da bi pre nego brzopleto, na osnovu recentne presude, Haški sud proglasi nekorisnim i protivhrvatskim, zvanični Zagreb bi se morao sabrati.

„Jer, to je isti onaj sud koji je generale Ante Gotovinu, Mladena Markača i Ivana Čermaka oslobodio svake krivice za zločine počinjene u kontekstu Oluje. Sud koji nikoga iz Hrvatske nije osudio, nego je naprotiv hrvatskoj državi kao potpuno legitimno priznao pravo da vojnom akcijom oslobodi svoju teritoriju. Sud koji je na optuženičku klupu izveo dobar deo političkog i vojnog rukovodstva Srbije, pa i oca rata Slobodana Miloševića. Haški sud ima mnogo mana, pravda je i dalje dalek cilj, ali bez njega suđenja ratnim zločinima ne bi ni počela“, zaključila je Lovrićeva.