Arhiv SANU: Zbog loših uslova ugrožena vredna građa Tanjug

KulturaKultura Pocetna 02. 01. 2019. 12:58:02

Od Dečanske hrisovulje iz 14. veka, preko rukopisa Ive Andrića, Jovana Cvijića, Milutina Milankovića, prepiske Vuka Karadžića, do orjentalnih knjiga i medalja akademika, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti čuva izuzetno dragocenu građu, koja je trenutno smeštena u više prostorija, bez odgovarajućih uslova za čuvanje, te je trenutno poprilično ugrožena.

biblioteka-sanu

Kada se uđe u Arhiv SANU, odmah se zapažaju pukotine u zidu, fleke od vlage na plafonu i u uglovima, kancelarije su pretvorene u depoe, a police i ormani sa građom pokriveni su plastičnim folijama, jer se jedne noći desilo da je mokri čvor procurio i voda je počela da se izliva na rukopisnu građu Ive Andrića.

Upravnik Arhiva SANU akademik Vasilije Krestić kaže da po obimu on ne spada u red velikih arhiva i među poslednjima je u Srbiji, ali po vrednosti građe koju čuva spada među arhive koji čuvaju najdragocenije materijale naše kulturne prošlosti.

U nekoliko depoa, koji su zapravo kancelarije, čuvaju se arhivski spisi Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije i današnje SANU, kao i četiri zbirke kao posebne celine – Stara, Istorijska, Etnografska i Orijentalna.

Posle bombardovanja Narodne biblioteke Srbije u aprilu 1941. Arhiv SANU poseduje najdragoceniju zbirku starih rukopisa koji potiču od 13. do 19. veka, među kojima su Dečanska hrisovulja, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, žitija kraljeva i arhiepiskopa, i koja je zbog starosti i neadekvatnih uslova čuvanja i najugroženija.

Dečanska hrisovulja jedan je od najstarijih rukopisa u Arhivu SANU, nabavljena 1929, ali je deo nedostajao i pre 20-tak godina je otkupljen od jednog bibliofila u Velikoj Britaniji za 17.000 maraka.

U Arhivu se može videti i Zakon o rudnicima u povezu neobičnog orjentalnog izgleda, Danilov zbornik sa žitijima kraljeva i arheipiskopa koji je manastir Hilandar darovao kralju Aleksandru, Karađorđev protokol iz Prvog srpskog ustanka sa kratkom sadržinom pisama koje je Krađorđe slao knezovima, ali i pismo Tome Vičića Perišića kojim odbija da postane član Srpskog učenog društva: „Nikakvu polzu ne mogu Društvu doprineti i molim da me od tog posla poštedite i da me ne primoravate da se tog posla primim. Blagodarim na toj počasti“.

Arhiv čuva i rukopise porodice Obrenović, zaostavštinu Vuka Karadžića, Nikole Pašića, Branka Chopića, Milutina Milankovića, Ive Andrića, Viktora Novaka, Aleksandra Belića…

Iz Etnografske zbirke Krestić izdvaja zaostavštinu Veselina Čajkanovića, Jovana Erdeljanovića, Dene Debeljkovića i Radoslava Pavlovića, dok se u Orjentalnoj zbirci nalazi građa na turskom i arapskom jeziku iz perioda od 15. do 20. veka.

Arhiv SANU je preuzeo i građu nekadašnjeg Arhiva Istorijskog instituta, te čuva spise Jovana Ristića, Matije Bana, Vladimira Ljotića, Konstantina Nikolajevića, Milana Ð. Milićevića i Čedomilja Mijatovića, novinske članke o Srbiji u inostranoj štampi za vreme Prvog svetskog rata.

Krestić za Tanjug kaže da je mimo svih arhivističkih propisa ta građa razbacana, zbog čega je teško održavati neophodne klimatske uslove, nisu u mogućnosti ni prozore da zamene jer bi to uticalo na izgled fasade.

„Sve to skupa govori o tome da je Arhiv zreo za preseljenje. Naša Akademija je mnogo insistirala na tome pre 30 godina i urađen je projekat za novu zgradu u Jakšićevoj ulici koja bi imala pet spratova i tri pod zemljom koja bi bila povezana pasarelama sa zgradom SANU. Sve je bilo spremno za gradnju, ali je tada došlo do memorandumske afere i tadašnja vlast nas je kaznila tako što je odustala od izgradnje“, rekao je Krestić.

U maju Arhiv SANU je iz Ruske nacionalne biblioteke u Petrogradu dobio elektronsku kolekciju starih srednjovekovnih srpskih rukopisa nastalih izmedu 12. i 16. veka, a nedavno otvoreni Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU trebalo bi da digitalizuje sve štoArhiv SANU čuva.

Krestić smatra da je važno da se digitalizacija odvija hronološki jer su najstariji rukopisi najugroženiji.

U nadi da je SANU nakon 30 godina „odslužila svoju kaznu zbog Memoranduma“ i da će aktuelna vlast čuti „vapaj za spas vredne građe“, Krestić se raduje svakom novom rukopisu kojim obogate svoju zbirku.

„Pre mesec dana došao je izvestan gospodin Branković koji nam je doneo nekoliko rukopisa Ljubomira Davidovića i među njima zapisnik sa sednice još nekonstituisane srpske vlade iz 1918. gde je raspravljano o tome ko će biti predsednik vlade, ko će nas predstavljati na Konferenciji mira u Parizu, ko će biti ministar spoljnih poslova, a ko ministar unutrašnjih poslova. Na tom skupu se već videlo da je došlo do nesporazuma oko budućih ministarskih portfelja. Ima dosta porodica u Beogradu koje ljubomorno čuvaju vredne materijale, ali povremeno nam ponude na poklon ili otkup“, rekao je Krestić, naglasivši da je važno da takvi dokumenti ostanu u zemlji jer se često dešava da ih stranci sa više para otkupe i odnesu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Vedro

Trenutna temperatura 9°C

Vedro

Nedelja
Pretežno sunčano

Max: 19°C
Min: 8°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana